СЈЕЋАЊЕ НА ВЕЧЕ „ВУК КАРАЏИЋ ОПЕТ У ВАСОЈЕВИЋИМА” У КЊИЖАРИ МАТИЦЕ СРПСКЕ У ПОДГОРИЦИ 

СЈЕЋАЊЕ НА ВЕЧЕ „ВУК КАРАЏИЋ ОПЕТ У ВАСОЈЕВИЋИМА” У КЊИЖАРИ МАТИЦЕ СРПСКЕ У ПОДГОРИЦИ 

Повратак коријенима

По­во­дом ини­ци­ја­ти­ве да се у Ло­па­та­ма у Ва­со­је­ви­ћи­ма по­диг­не спо­ме­ник Ву­ку Сте­фа­но­ви­ћу Ка­ра­џи­ћу у књи­жа­ри Ма­ти­це срп­ске – Дру­штва чла­но­ва у Цр­ној Го­ри одр­жа­но је ве­че ,,Вук Ка­ра­џић у Ва­со­је­ви­ћи­ма”. На ве­че­ри су го­во­ри­ли Све­то Мар­ти­но­вић, про­фе­сор срп­ског је­зи­ка у пен­зи­ји, То­дор Жи­ва­ље­вић Ве­лич­ки, књи­жев­ник и про­фе­сор срп­ског је­зи­ка, Дар­ко Ра­шо­вић, пред­сјед­ник НВО ,,Стоп дис­кри­ми­на­ци­ји”, као и Зо­ран Ла­ку­шић, пред­сјед­ник УО Удру­же­ња Ва­со­је­ви­ћа ,,Ва­со”. Иде­ја да се ре­фор­ма­то­ру ср­ског је­зи­ка и азбу­ке по­диг­не спо­ме­ник у Ло­па­та­ма ро­ди­ла се у Удру­же­њу Ва­со­је­ви­ћа „Ва­со”, јер, под­сје­тио је Мар­ти­но­вић, из овог мје­ста не са­мо да брат­ство Ка­ра­џи­ћа ву­че ко­ри­је­не, не­го је ри­јеч о се­лу ко­је је да­ло мно­го дру­гих исто­риј­ских лич­но­сти, али и до­га­ђа­ја. Иде­ја се ро­ди­ла на тра­гу ми­сли да је нео­п­ход­но озна­чи­ти мје­сто ода­кле по­ти­че јед­на та­ква свјет­ска лич­ност, као што је Вук Ка­ра­џић. 
- Оби­љеж­је тре­ба да сим­бо­ли­зу­је и књи­гу и ћи­ри­ли­цу и све оно по че­му је Вук Ка­ра­џић по­знат – ка­зао је Мар­ти­но­вић и на­по­ме­нуо да Од­бор за по­ди­за­ње спо­ме­ни­ка за­сад бро­ји 55 чла­но­ва. 
Књи­жев­ник То­дор Жи­ва­ље­вић Ве­лич­ки де­таљ­но је ана­ли­зи­рао, ка­ко је ре­као, про­гон Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, али и оста­лих ве­ли­ка­на пи­са­не ри­је­чи срп­ског је­зи­ка из школ­ских уџ­бе­ни­ка и про­гра­ма. Сту­ди­о­зно и ар­гу­мен­то­ва­но из­но­сио је и ана­ли­зи­рао по­је­ди­нач­но ин­те­ре­сант­не фраг­мен­те уџ­бе­ни­ка. Шта се до­го­ди­ло са ник­шић­ким про­фе­со­ри­ма срп­ског је­зи­ка, упи­тао је Жи­ва­ље­вић. Исто што и учи­те­љи­ма и прав­ни­ци­ма бје­ло­па­влић­ким 1916. го­ди­не, за­кљу­чио је он. 
- Су­шти­на је да љу­ди одр­же би­ћа сво­га је­зи­ка, кул­ту­ру и књи­жев­ност, ко­ја је ис­пи­са­на на том је­зи­ку. На­дам се да ће на­род ипак јед­ног тре­нут­ка схва­ти­ти и вра­ти­ти се сво­јим ко­ри­је­ни­ма – сма­тра Жи­ва­ље­вић. 
Удру­же­ње ,,Стоп дис­кри­ми­на­ци­ји” пре­по­зна­ло је дру­штве­ну дис­кри­ми­на­ци­ју срп­ског је­зи­ка, на­по­ме­нуо је Дар­ко Ра­шо­вић. 
- Не­кад су се овим пи­смом оду­ше­вља­ва­ли европ­ски фи­ло­зо­фи и лин­гви­сти, а да­нас је у Цр­ној Го­ри дис­кри­ми­ни­шу – за­кљу­чио је он.
Ва­со­је­ви­ћи су пле­ме по­ди­је­ље­но на пет ди­је­ло­ва, да би се у њи­хо­вом ко­лек­тив­ном сје­ћа­њу из­бри­са­ло срп­ско по­ри­је­кло и тра­ди­ци­ја, ка­зао је Зо­ран Ла­ку­шић.
- Овај спо­ме­ник је емо­тив­ни по­вра­так Ву­ка. Он је, по­сто­је за­пи­си, бо­ра­вио у Ло­па­та­ма. И дан да­нас у њи­ма по­сто­ји Ка­ра­џи­ћа по­ток и те­ме­љи ку­ће Ка­ра­џи­ћа, чак и њи­хов воћ­њак, стар двје­ста го­ди­на – на­вео је Ла­ку­шић. Ве­че, чи­ји је мо­де­ра­тор био Вељ­ко Ра­чић, на­ста­вље­но је пи­та­њи­ма пу­бли­ке.

По­треб­на нам је Ву­ко­ва хра­брост

- И Ву­ко­во и на­ше ври­је­ме има до­ста слич­но­сти, па се мо­же ус­по­ста­ви­ти и од­ре­ђе­на па­ра­ле­ла. Ни­је исто, али је Вук жи­вио и ра­дио у те­шким вре­ме­ни­ма. Хра­брост Ву­ка Ка­ра­џи­ћа би нам да­нас до­бро до­шла ка­да је у пи­та­њу од­бра­на ње­го­вог пи­сма и ћи­ри­ли­це – ка­зао је Дар­ко Ра­шо­вић. 
Он је под­сје­тио и на од­ре­ђе­не мо­мен­те из жи­во­та и ра­да ово­га ве­ли­ка­на.

А.ЋУ­КО­ВИЋ ''ДАН'', 5.Април 2015.